Pogled u daljinu Ivan Aleksandrovič Iljin Hilandar

Pogled u daljinu

Autor: Ivan Aleksandrovič Iljin Hilandar



Broj stranica: 345
Izdavač: Manastir Hilandar Pismo Ćirilica Tip poveza knjige TVRDI Format knjige 21 cm
990.00 RSD 1,190.00 RSD 99000
Sve cene su sa uračunatim PDV-om.
  • Uspešna narudžbina. Hvala Vam na kontaktiranju.
Jedan od najvećih ruskih mislilaca 20. veka, filozof, istoričar i teoretičar kulture, izuzetan kritičar kumunističke doktrine, priređivač više od pedeset knjiga i brojnih ogleda i članaka na ruskom, nemačkom i drugim evropskim jezicima. Njegova misao, čvrsto utemeljena na delima Svetih otaca, sagledava se u svakoj njegovoj knjizi, nadahnutoj osećanjem božanskog koje je u osnovi svega.Ivan Iljin je u svom bogatom stvaralačkom opusu posebnu pažnju posvećivao fenomenu slobode koji je imanentno pripadao njegovom biću. Uprkos tome što je bio osuđen na doživotno izgnanstvo iz otadžbine, Rusiju u duhovnom smislu nikada nije napustio. Iljinovi zemni ostaci su 2005. godine preneti u Rusiju i pohranjeni su u Donskom manastiru u Moskvi. Ruska država je takođe otkupila njegovu inostranu arhivu, u nameri da postane dostupna istraživačima njegovog velikog dela.Knjiga promišljanja i nadanja bavi se suštinskim pitanjima savremenog sveta, što se sagledava između ostalog, i iz naslova i podnaslova: Rane (Život bez svetlosti, O nacionalnoj oholosti...), Kriza (Blagosloveno nezadovoljstvo, Kultura bez srca...), Vaspitanje (O duhovnosti instinkta, Postani celovit...), Teškoće života (Hrabrost građanina, Nejednaka braća...) i O stvaralačkom životu (O pastirskom pozivu, Žena...).
Jedan od najvećih ruskih mislilaca 20. veka, filozof, istoričar i teoretičar kulture, izuzetan kritičar kumunističke doktrine, priređivač više od pedeset knjiga i brojnih ogleda i članaka na ruskom, nemačkom i drugim evropskim jezicima. Njegova misao, čvrsto utemeljena na delima Svetih otaca, sagledava se u svakoj njegovoj knjizi, nadahnutoj osećanjem božanskog koje je u osnovi svega.
Ivan Iljin je u svom bogatom stvaralačkom opusu posebnu pažnju posvećivao fenomenu slobode koji je imanentno pripadao njegovom biću. Uprkos tome što je bio osuđen na doživotno izgnanstvo iz otadžbine, Rusiju u duhovnom smislu nikada nije napustio. Iljinovi zemni ostaci su 2005. godine preneti u Rusiju i pohranjeni su u Donskom manastiru u Moskvi. Ruska država je takođe otkupila njegovu inostranu arhivu, u nameri da postane dostupna istraživačima njegovog velikog dela.

Knjiga promišljanja i nadanja bavi se suštinskim pitanjima savremenog sveta, što se sagledava između ostalog, i iz naslova i podnaslova: Rane (Život bez svetlosti, O nacionalnoj oholosti...), Kriza (Blagosloveno nezadovoljstvo, Kultura bez srca...), Vaspitanje (O duhovnosti instinkta, Postani celovit...), Teškoće života (Hrabrost građanina, Nejednaka braća...) i O stvaralačkom životu (O pastirskom pozivu, Žena...).
Jedan od najvećih ruskih mislilaca 20. veka, filozof, istoričar i teoretičar kulture, izuzetan kritičar kumunističke doktrine, priređivač više od pedeset knjiga i brojnih ogleda i članaka na ruskom, nemačkom i drugim evropskim jezicima. Njegova misao, čvrsto utemeljena na delima Svetih otaca, sagledava se u svakoj njegovoj knjizi, nadahnutoj osećanjem božanskog koje je u osnovi svega.
Ivan Iljin je u svom bogatom stvaralačkom opusu posebnu pažnju posvećivao fenomenu slobode koji je imanentno pripadao njegovom biću. Uprkos tome što je bio osuđen na doživotno izgnanstvo iz otadžbine, Rusiju u duhovnom smislu nikada nije napustio. Iljinovi zemni ostaci su 2005. godine preneti u Rusiju i pohranjeni su u Donskom manastiru u Moskvi. Ruska država je takođe otkupila njegovu inostranu arhivu, u nameri da postane dostupna istraživačima njegovog velikog dela.

Knjiga promišljanja i nadanja bavi se suštinskim pitanjima savremenog sveta, što se sagledava između ostalog, i iz naslova i podnaslova: Rane (Život bez svetlosti, O nacionalnoj oholosti...), Kriza (Blagosloveno nezadovoljstvo, Kultura bez srca...), Vaspitanje (O duhovnosti instinkta, Postani celovit...), Teškoće života (Hrabrost građanina, Nejednaka braća...) i O stvaralačkom životu (O pastirskom pozivu, Žena...).